Šta učiniti s ovim bajonetom?
Napraviti od njega ružin grm?
Zabosti ga u mesec?
Njegovim srebrom obrijati noge?
Probosti zlatoribicu?
Ne. Ne.
U mojim snovima
je za tebe
napravljen.
Behu mi sklopljene oči.
Sklupčah se poput fetusa,
ali ipak držeći bajonet
za zemlju tvog stomaka.
Pupak peva svoju slagalicu.
Creva se umotavaju kao alpske staze.
Stvoren da bi ušao u tebe,
kao ti što uđe u mene,
da bi usekao u tebe dnevno svetlo,
da pusti napolje ono pokopano unutar srca
i kašiku kojom si me hranio,
da oslobodi napolje pticu što govori "jebi se",
da rezbarim njim skulpturu dok se ne zabeli,
pa da mogu da ga smestim na policu,
taj nemisleći predmet poput kamena što je,
ali sa svim pulsiranjima
jednog raspinjanja.
Preveo Radomir D. Mitrić
